Izbegavajte Knežev han u Topoli

Ne preporučujem restoran Knežev han u Topoli

Usluga je jako (jako, jako) spora, neorganizovana i, sve u svemu, loša. U polupraznom restoranu smo čekali sat vremena hranu koju smo naručili, i to samo jednu porciju. Ta loša usluga ide do te mere da su noževi tupi i da je hrana poluživa i žilava. Lepinje su hladne. To je manje-više to, ne bih više trošio reči na ovo mesto. Samo ga izbegavajte.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Tople preporuke za District 034

Preporučujem restoran District 034 u Kragujevcu

Doručak je ovde bio izuzetno lep: ukusan i baš obilan. Sve što smo naručili bilo je stvarno dobro, kafa je bila odlična, a i crni čaj sa mlekom. Imaju jako lepu baštu i bilo nam je uživanje da dođemo ovde na doručak i kafu. Atmosfera je jako prijatna, tako da nismo ni primetili da smo tu skoro 2 sata: pričali smo, uživali, odmorili se...

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Terasa na Petrovaradinu: Samo je pogled dobar

Ne preporučujem restoran Terasa na Petrovaradinu

Bili smo oduševljeni pogledom koji se može videti sa restorana Terasa na Petrovaradinu, ali to bi otprilike bilo sve. Došli smo u restoran u kom se konobari, kada im se obratiš za sto koji si rezervisao, svađaju pred nama ko će da nas smesti. Predjelo je stiglo hladno, kao i glavno jelo, sa nekom polu-uvelom zelenom salatom! Tu počinje i završava se cela priča oko ovog restorana. U drugoj turi smo piće čekali preko pola sata.

Jedina svetla stvar u celoj priči je jako dobra krempita koju smo naručili na kraju, kao dezert. Čini mi se da je ovaj restoran jedino dobar da uživaš u lepoj bašti i jako dobrom pogledu dok jedeš krempitu i piješ limunadu. I to mu je mnogo možda.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Kada ste poslednji put bili u pravoj pećini?

Preporučujem Stopića pećinu na Zlatiboru

Jedna je od lepših pećina u kojoj sam bio. Jako je lepo videti kako priroda vremenom može da oblikuje stvari na potpuno neočekivane i neverovatne načine, i kako može da nastane nešto što je potpuno van našeg svakodnevnog iskustva.


 

Sviđa mi se što je uložen trud da se uredi prilaz pećini, da se osvetli, itd. i da izgleda dosta reprezentativno. Posebno je lep put do Stopića pećine, kroz šumu i stene. Kolima može da se dođe na nekih 300 metara od pećine, tu je parking koji se naplaćuje 70 dinara, i onda se vijugavom kamenom stazom pešači do same pećine. Ulaz se naplaćuje 250 dinara i mislim da je više nego vredno toga. Jedino što nam je ovde zafalilo je malo više informacija o pećini. Složili smo se da bi bilo zanimljivo da na toj stazi postoje neka obaveštenja, anegdote, neke stare priče, verovanja i slično, jer sigurno postoje neka lokalna predanja vezana za Stopića pećinu.

Inače, ova rečna pećina koja se nalazi na severoistočnoj padini Zlatibora na Trnavskom potoku je proglašena Spomenikom prirode prve kategorije, i sa svojom dužinom od 1961 metar, jedna je od 20 najvećih pećina u Srbiji. Stopića pećina je prava prirodna turistička atrakcija, a specifična je po jedinstvenim bigrenim kadama, odnosno vrlo interesantnim talozima krečnjaka u vidu vijugavih rumenkastih nabora, u kojima se nakupila voda i koja se kaskadno preliva iz tih kada.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Kafana Pećinar je pokidala!

Preporučujem kafanu Pećinar u Ljubišu

Sa druge strane vrha Tornik kod Zlatibora, u selu Ljubišu, nalazi se sjajna kafana Pećinar.

Imaju samo 3 jela u ponudi; predjelo, pastrmku (koja je besprekorno sveža, pošto imaju svoj ribnjak iza kafane) i teletinu pod sačem. Dva predjela su bila toliko obilna da su dvoje od nas petoro odustali od glavnog jela. U tom predjelu sve je bilo apsolutno fantastično: projara, paprika iz turšije, cvekla sa belim lukom, ajvar, kajmak, domaći stari sir, kriške krompira sa slaninom, pita sa zeljem, kiselo mleko, oval pršute, suvog vrata, kobasice... možda sam čak nešto i zaboravio.

Mi smo prvo naručili neki sok od malina koji je bio jako gust i dobar, iako je sezona maline prošla. Pošto smo bili prvi gosti tog dana, poslužili su nam i rakiju medovaču sa propolisom, potpuno neverovatnog ukusa. Takvu medovaču nikad nisam pio. Posle predjela sam pojeo malo teletine pod sačem, koja je bila toliko lepa da mi prosto bi žao što ne možemo da pojedemo sve što smo dobili. Ipak, oni su nam na kraju spakovali sve što nismo pojeli i poklonili nam pola litre vina da imamo za uz put.

Ambijent je jako lep, čak imaju i sobe u kojima može da se prenoći. Tu smo svratili na ručak, ali sam odlučio da ću da dođem tu prvom sledećom prilikom na nekoliko dana. Sve u svemu, najtoplije preporuke za Pećinar u Ljubišu.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Hotel Idila na Zlatiboru je ispunio moja očekivanja

Preporučujem hotel Idila na Zlatiboru

Idila je fin i mali hotel, u kome je sve na svom mestu. Relativno je nov, sobe su vrlo pristojne. Krevet je udoban i nije suviše mek, kao štoume da bude u hotelima. U podrumu ima spa centar i teretanu, koji su isto vrlo pristojni; u spa centru je parno kupatilo, sauna, bazen, đakuzi.

Sauna je prilično dobra, prostrana, vrlo je visoka temperatura u njoj (kako i treba da bude u sauni). Svidelo mi se što posvećuju pažnju detaljima, tako da npr. na ulazu u spa može da se uzme peškir, sauna miriše na citrusna eterična ulja, parno kupatilo je čisto i lepo, bazen je prijatne temperature. Osvetljenje i atmosfera su prijatni, kako u bifeu, tako i u restoranu.

Doručak je super, klasičan švedski sto sa slanim i slatkim đakonijama, ali ti uvek ponude da naprave nešto toplo po želji (kačamak, komplet lepinju, jaja...). Crni čaj ovde je bio OK. Probao sam sufle, koji je takođe bio sasvim solidan. Uglavnom, nema mnogo ljudi, a dovoljno je prostrano da čovek može da se oseća dosta prijatno i privatno u svemu tome.

U principu, ovaj hotel je ispunio sva očekivanja, jedan je zaista pristojan hotel, i u tom smislu jeste pomalo i idilično iskustvo, kao što i kaže ime hotela.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Osvetljenje + muzika = atmosfera

Preporučujem kafić „Bela kuća” u Valjevu

Super atmosfera, osvetljenje jako lepo, muzika vrlo prijatna. Plus uvek ima neka lepa izložba fotografija ili slika. Jedan je od lepših kafića u Valjevu.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Ima jedna krčma u planini

Preporučujem Krčmu Gaj na Zlatiboru

Krčma nudi tradicionalnu seosku hranu zapadne Srbije: projare, palente, komplet lepinje, jaja, pršut, kajmak, siri ostale razne lokalne specijalitete. Nalazi se u relativnoj blizini spomenika Streljanim partizanima na Zlatiboru, u selu Gajevi. Dobro mesto za probati zlatiborsku seosku hranu. Za one koji nikad nisu probali, klopa je stvarno super.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Loš spa u hotelu Satelit

Ne preporučujem hotel Satelit na Zlatiboru

Jedan od razloga zašto smo se opredelili za ovaj hotel je to što su reklamirali da imaju dobar spa, a on je mali, neadekvatan i prljav. Bazenčić, sauna i đakuzi su vrlo mali, a činjenica da ima ukupno tri ležaljke najbolje govori o kapacitetu ovog „spa centra”.

Ostali problemi su uglavnom tehničke prirode: ni u jednom trenutku nam nije dopunjen toalet papir, ali s obzirom da ne zaključavaju sobu za sobarice, sami smo noću uzimali peškire i toalet papir. Iako smo tu bili 4 dana, 2 puta nam se desilo da nam nestane tople vode, loš je mlaz, voda izlazi kroz odvod i poplavi se kupatilo čim se malo duže tuširaš. I tako dalje.

Sa druge strane, hrana u hotelskom restoranu je stvarno vrhunska. Osoblje je takođe super: mladi su, jako prijatni i sposobni su.

Sve u svemu, ukupni utisak je da je ovo neki hotel u pokušaju, kao da nije pravi hotel. Ja bih rekao da je menadžment verovatno loš, nemam drugo objašnjenje imajući u vidu da je usluga dobra i da su svi zaposleni jako fini.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

October: lepo mesto, loš čaj

Ne preporučujem kafić October u Užicu

Kafić je na lepom mestu, ali je crni čaj koji sam naručio bio stvarno tragičan. Dobio sam čaj marke Naturella, u kesici, koji je bio toliko loš da se prosto graniči sa tim da ja ne znam šta sam zapravo pio. Sipao sam mleko u čaj, i ukus je bio kao vruća voda sa malo mleka. Da bih dobio bilo kakav ukus, onda sam sipao i med, što inače ne radim.

Mislim da bi trebalo u svakom kafiću bude nekoliko vrsta čaja i svi da budu rinfuzni, to čak mogu i na veliko da nabavljaju. Ne vidim koliko je komplikovano ponuditi neki kvalitetan čaj u jednom ugostiteljskom objektu. Ako kod kuće pijem kvalitetniji čaj nego u kafiću, mislim da nije dovoljno da samo zbog lepog pogleda dolazim u kafić.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Lepinja je kompletna kod Šuljage

Preporučujem pekaru Šuljagu u Užicu

Čuli smo da je pekara Šuljaga naširoko poznata po tradicionalnom načinu pripremanja komplet lepinje, pa smo odlučili da je probamo. Ona se nalazi u samom centru Užica i prodaje samo komplet lepinje. Ako želite da stvarno iskusite pravu komplet lepinju, onda je to kod Šuljage.

Bitno je znati i kako se jede komplet lepinja: otvori se poklopac lepinje, koji se kida i umače u sredinu u kojoj su kajmak, jaja i pretop, zatim se i donji deo kida po obodu i umače, da bi na kraju pojeli celu lepinju. Kad god budem u užičkom kraju, svratiću kod Šuljage na komplet lepinju.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Prosvetljenje kod Bore u Rosuljama

Preporučujem kafanu „Kod Bore” u Rosuljama

Bili smo sa prijateljima na najboljem roštilju u poznatom delu Svemira. Kad sam prvi put jeo roštilj u Rosuljama, imao sam neku vrstu prosvetljenja, jer sam video koliko dobro meso može da bude i potpuno su mi se promenili standardi kojima procenjujem šta je dobro, a šta nije, u pogledu roštilja. On je jedan od „krivaca” što mi skoro nikad ne jedemo roštilj na ulici, i generalno u Beogradu po kafanama čak ni ne razmišljamo da ga naručimo, jer svaki roštilj poredimo automatski sa ovim, a obično ne može da se poredi.

Ono što treba posebno istaći je živa pljeskavica od junećeg mesa umešanog sa lukom i u ulju, sa prepečenim hlebom. Bolja od tartar bifteka u najskupljim restoranima. Kobasice sami prave.

Dimljenje vešalice su takođe fantastične. Verovatno nikada nisam jeo bolji roštilj od ovoga. Kada smo u Valjevu, ovo nam je jedna od redovnih destinacija, makar došli samo na dva dana, trudimo se da nam bar jedan obrok bude kod Bore u Rosuljama.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Sufle peva u Operi

Preporučujem poslastičarnicu Opera u Valjevu

Na raznim mestima i u raznim zemljama smo jeli sufle, ali nikada kao ovaj u Operi u Valjevu. Fantastično je koliko je ovaj čokoladni sufle tečan unutra, a uz njega se dobiju i dve kugle kvalitetnog italijanskog sladoleda. Bio je stvarno dobar jer dolazi do izražaja ta njegova specifična struktura. Ovde se servira uz vodu sa nanom i malo limuna. Cena je pristupačna, a usluga na nivou. Kad pomislim na sufle, ja mislim upravo na ovakav.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Slobodno zaobiđite Oklagiju u Takovskoj

Ne preporučujem „Oklagija domaće pite” u Takovskoj

Juče ujutru sam se našao u gradu i pitao sam za preporuku šta da jedem. Preporučena mi je prodavnica pita ili pitara, kako bih to nazvao, koja se zove „Oklagija”, i koja se nalazi u Takovskoj. Hteo sam da pojedem pitu od pečuraka. Problem je što je njihova pita više imala ukus kao da je kuvana nego da je pečena, uopšte nije hrskava, nego je potpuno neko gnjecavo, grozno testo. Očekujem da se ovakva pita pravi sa sitno seckanim pečurkama, lukom (koji nije obavezan) i biberom, a bitno je da se sve to prethodno dobro uprži. U Oklagiji kao da su uzeli one pečurke koje se prodaju u tegli, u marinadi, i bez ikakve pripreme ih poređali po testu i stavili pitu da se peče. Ima dovoljno mesta u centru grada gde može lepo da se jede, ovo samo preskočite.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare

Vrh pica na vrhu Novog Beograda

Preporučujem Pizza Pub na Bežanijskoj kosi

Bili smo u Pizza pubu na Bežanijskoj kosi i tamo smo jeli jednu od najboljih pica u Beogradu. Kome je usput i blizu nek svrati obavezno, jer imaju lepu baštu i prijatnu atmosferu, ali ako niste u prilici, imaju dobru isporuku, svaki put pica stigne topla. Najviše nam se svideo sir na pici, koji je jako autentičan, i jako fino i tanko testo. Biće da je tako dobra jer koriste peć na drva. Naručili smo kaprićozu od 32 cm, koja je bila dovoljna za nas dvoje.

Sve tekstove istovremeno objavljujem na platformama Google Maps, Wordpress, Blogspot, Blog.rs, TripAdvisor i FourSquare